Za stolom je zavladala opuštena atmosfera, čavrljanje uz smeh i vino, nazdravljanje svemu i svačemu, a Kalina je shvatila da je vino počelo da je opušta i da je počela da se zabavlja, po prvi put bez mešanja razuma u svaku emociju i postupak. Gde li je nestao? koga briga? I tako je suvišan večeras. Mogla bi da iskoristi njegovo odsustvo i uradi nešto poput - prići Petru! Snažno oseća njegovo prisustvo od kako je došao, u naletima oseća vrelinu koja je uzbuđivala. Da li si skroz poludela? - pojavio se niotkud, nezvan. - On je Ivonin. Otresla je glavom, da ga otera - ponovo. Mada je u pravu. Petar JESTE Ivonin. Raspoloženje joj je splaslo na trenutak, dok nije čula Nikolu da opet negoduje što nema konobara. Eto prilike.- pomislila je.
Ponudila se da ode po piće. To pre mesec dana ne bi uradila. Želela je da bar prođe kraj njega. Ne moraju se ni dotaći. Biće kao da jesu. Snažno je osećala njegovo biće, njegovu kožu, njegov miris. Kao da je bio svuda oko nje. Pomešane emocije su je preplavljivale u talasima, a ona je kao loš plivač u nemirnom moru, pokušavala da ne ostane bez vazduha. Odnekud je znala da i on zna gde je i zašto krenula, iako joj je bio okrenut leđima. Neverovatno snažan osećaj povezanosti s njim bio je fantastičan i skoro nestvaran. Kako mu je bila bliže, emocije su bile snažnije i svakim korakom sve šarenije i zamršenije. Opile su je i nije pokušavala da se bori protiv toga.
Konačno mu je bila sasvim blizu, na samo par koraka. Mogla je da čuje njegov glas, ali nije razumela reči. Tada se okrenuo prema njoj. Nije očekivala to. Iako je snažno želela da mu se približi, u isto vreme nije htela da on zna šta ona oseća i misli, pa se potrudila da im se pogledi ne sretnu, što je bilo ravno mučenju. Dok je on pratio pogledom, ona je prošla, i sasvim slučajno, okrznula ga dlanom. Varnice! NJegova šaka je pošla za njenom, sasvim refleksno, ali je ona kao da je nije osetila, nastavila da hoda. A osetila je. I posle nekoliko sekundi je osećala žar na mestu kontakta. Ubrzala je korak. Prišla je šanku odahnuvši. Šta se to, dođavola, desilo? Okrenula se i pogledala u njegovom pravcu. Gledao je netremice, dok se pretvarao da sluša Moniku. Ovo nije moguće - pomislila je. Disanje joj se ubrzalo, srce joj je tuklo kao ludo. -Smiri se, Kalina!- Prekorila je sebe i duboko udahnula kao da će da zaroni. Poručila je piće i shvatila da mora opet proći pored njega. Ništa strašno, uveravala je sebe. - samo hodaj, normalno, pokušaj da se ne sapleteš, jer bi to bilo i više nego ponižavajuće, prođi pored njega, ne gledaj ga, i kad stigneš do stola, brzo sedi pre nego što se srušiš.- Davala je sebi instrukcije.
- Da li se zabavljaš? - Kao da joj je nož prošao kroz želudac kad mu je čula glas. To nije očekivala, što je bilo još gore, jer se toliko trudila da se pribere, i sad joj je se sav trud razbio u parčiće koje mora ponovo da sakupi i zalepi.
- Veoma. - KOnačno je odgovorila. Čak je i osmeh uspela da nabaci. Zagledala se u njegovo lice - prelep je - pomislila je. Ali Ivonin - razum se vrato. Pokušala je da ga odgurne, ali se nije dao. - Šta hoće od tebe? Zabavlja se sa Ivonom, flertuje sa Monikom. Kako ne shvataš da je šarlatan, zaboga? Budi dostojanstvena.
- Drago mi je što to čujem. - Osmehnuo se zavodnički. - Štaviše, drago mi je što sam te sreo - ponovo.
- Stvarno? - Iznenadila se. - Zašto?
Kao da se zbunio na trenutak. - Zar nije očigledno?
- Očigledno? - Sad se Kalina zbunila. - Meni nije.
- Ne? - Podigao je desnu obrvu. - Ne bih rekao da mi se učinilo.
- Šta?
- Ovo.- Dotakao joj je dlan. Kao da je opekao, trgnula je ruku. Nešto poput struje joj je prošlo telom, od temena do nožnih prstiju. - Vrlo Ste nepristojni! - uznemireno je rekla, iako joj se svideo njegov nastup. Tako samouveren. tako bezobrazan.
- Nema potrebe da mi persiraš, - mirno je rekao, malo spustivši loptu. Iskoristila je to i prekorno ga pogledala. - Ok, možda sam malo preterao.
- Malo? - Okuražila se. Razum je podržavao.
- Nadam se da ću imati priliku da još malo razgovaram sa tobom, kasnije. - rekao je gledajući u pravcu društva u kom je bio. Možda ga zovu da se vrati. - Ne preteruj s vinom.
I ode. Ostala je da gleda za njim, dok je razum nije lupio klempu. Zatvori usta i vrati se za svoj sto.
- Šta je hteo Petar? - Upitala je Ivona kad se vratila. Šta da slaže? Zašto je uopšte i otišla po piće? Da li je skroz poludela? Njena drugarica je zaljubljena u njega, a ona... Ne, ne, ne... Neće ni da razmišlja o tome. Odmahnula je glavom. - Poručio je piće. Nije me video do sada, pitao je odakle sam.... - Slagala je na brzinu. Činilo se da se Ivona razočarala. Možda je očekivala da je pitao za nju.
- Da... Ovde se svi znaju. Nepoznato lice privlači pažnju.
- Pretpostavljam.... - Tiho je rekla.
- Poznaješ Petra? - Upitao je Lesimir. Zar su svi primetili da razgovaram sa njim?
- Koga? - Napravila se luda.
- Muškarac sa kojim si razgovarala. Kod šanka. - Kao da je znao da vrda.
- Ah! Ne, ne poznajem. Zašto?
- Onako. Delovalo je kao da se poznajete. - Ravnodušno je rekao.
- Prvi put ga vidim. - Slagala je na brzinu. Opet. Lesimiru se oteo prekoran pogled. Zbunila se. Zna li da laže? Kako? Ne zna, opusti se. Umišljaš, - čuo se razum.
Nakon takmičenja, u kom Nikola nije pobedio - oko čega se nije mnogo nervirao, atmosfera na festu se zagrejala. Posetioci su počeli da plešu, mnogi su bili pripiti, neki i previše. Kalina i Lesimir su u jednom trenutku ostali sami za stolom, dok je ostatak društva uživalo u muzici, u centralnom delu kluba. - Do kad ostaješ u Knjaževcu? - Pitao je Lesimir.
- Do kraja leta. - Njihala se u ritmu muzike. - Bar je takav bio plan.
- Šta ćeš raditi kad se vratiš u Beograd?
- Studije... - Umorno je rekla. Beograd i studiranje joj se učinilo tako dalekim u tom trenutku. - Mislim da večeras, po prvi put, nisam ni jednom pomislila na to. - Nasmejala se.
- Znači da se dobro zabavljaš. - Zaključio je.
- Da! - Široko se osmehnula. - A mogla bih i bolje. - Izgovorila je, iznenadivši samu sebe. - Hajde da igramo!
- Ne bih... - Nevoljno je odbio.
- Zašto? Hajde! - Ustala je i pružila mu ruku. - Nisam neki igrač....
- Ma, hajde! - Povukla ga je i on je ustao. U ritmu muzike su se kretali ka centru kluba, gde su posetioci festa plesali. Skroz se opustila i prepustila opijenosti vinom i emocijama koje su joj još uvek bile nepoznate - nije je bilo briga ni za šta. Primetila je da je Lesimir gleda sa nekakvim divljenjem, i to joj je prijalo, mada nije razumela zašto, ali je u tom trenutku nije zanimalo da to analizira. Osećala je samo potrebu da uživa. Veselo je skakutala, pratila ritam savršeno. Okrenula se ka Ivoni, nekoliko trenutaka plesala sa njom, pa onda prema Nikoli, koji je jedva dočekao. Uhvatio je za ruku i zavrteo, pa je zatim privukao sebi. Vešto se izvukla iz njegovog zagrljaja i nastavila kao da ništa nije ni bilo.
Tada su se začuli početni taktovi pesme 'Pronađi me' grupe Osvajači.
https://www.youtube.com/watch?v=TOIv7nPR2XY
U balada verziji.
Ljudi su počeli da se vraćaju za svoje stolove. Tek poneki su zaplesali. Kalina je instiktivno pogledom potražila Petra. Osetila je nečiju ruku na podlaktici. Zatvorila je oči i uzdahula, nadajući se da je on. Želeći da je on. Okrenula se i ugledala Nikolu. Svom snagom se trudila da sakrije razočarenje. - Da li si za ples? - Široko se osmehnuo. Potvrdno je klimnula glavom. I pre nego što su se spojili u plesni zagrljaj, čula je njegov glas. - Mislim da ovaj duguješ meni. - I povukao je ka sebi. Nije se opirala. Pogledala je Nikolu na sekund - izvini. Stavio joj je ruke na svoja ramena, a svoje oko njenog struka, gledajući je u oči. Počeli su da se njišu u ritmu, kao da klize po podijumu. Nije mogla da skrene pogled, a želela je. Osećala ga je u svakoj pori, - Nadam se da ovo nije bilo nepristojno. - Podrugljivo je rekao. Trgnula se iz raja. - Možda bi trebalo Ivonu da pitamo. - Brecnula se. Nasmejao se. - Ovom momku se sigurno nije dopalo. - Promenio je kurs. - Svidja ti se?
- On je Ivonin drug. - Pokušala je da vrati Ivonu u razgovor. Pitala se šta će Ivona da pomisli, i nadala se da se neće ljutiti. Odigraće taj ples sa njim, i završiće svu dalju priču. Znala je da sve to nije bilo u redu, ali nije mogla da se odvoji od njega. 'Šta mi je, kog đavola?'
- On te želi.
- Šta se to tebe tiče?
- O, tiče me se!
- Zašto?
- Zato što su nam želje iste. - Čvršće je stegnuo. Zatreperila je. Ne! Ovo se ne dešava. Ovo je skroz pogrešno!
- Opet si nepristojan. - pokušala je da ustukne, ali je on to predvideo, pa je još čvršće stegnuo.
- Ne želim da ti bude neprijatno. Samo sam mislio da bi trebalo da znaš.
- Ne želim da znam! Ne treba to da mi govoriš! Dođavola!
- Zašto?
- Zašto? Ne mogu da verujem da me to pitaš. Ivona!
- Ivona je... Kako to da kažem? Ivona je nešto što je bilo i prošlo. Bilo nam je lepo, a onda više nije. Zašto uopšte razmišljaš o tome? - Pogledala je zaprepašćeno. Kako je samo brutalan. - Šta ti je ona rekla? - Opet je podigao desnu obrvu.
- Svakako nije pričala u prošlom vremenu. Čak i da jeste.
- Čak i da jeste?
- Ovo nije u redu! - Uspela je da mu uzmakne. Osećala je mučninu - da li od vina ili uznemirenosti koju je osećala - više nije ni bilo važno. Morala je da izađe napolje. Vratila se do svog stola, uzela svoje stvari i istračala napolje. Duboko je udahnula svež vazduh. 'Dođavola! nisam smela ovo da dozvolim!' Ljutila se na sebe. Sigurno se i Ivona ljutila na nju. Nije imala snage da se nosi s tim. Brzim koracima je hitala kući. Iz daleka je primetila da baka ispraća neku ženu, ali nakon svega što joj se desilo te večeri, nije mogla se opterećuje i time. kada je ušla u kuću, baka je već bila u krevetu, svetla pogašena. 'Dobro je', pomislila je. 'Bar neću morati da odgovaram na pitanja'. Brzo je otišla u svoju sobu i bacila se na krevet. Osećala je vrtoglavicu i mučninu. Zatvorila je oči i shvatila da, ako ih opet otvori, povraćaće. Ubrzo je utonula u san.
Ponudila se da ode po piće. To pre mesec dana ne bi uradila. Želela je da bar prođe kraj njega. Ne moraju se ni dotaći. Biće kao da jesu. Snažno je osećala njegovo biće, njegovu kožu, njegov miris. Kao da je bio svuda oko nje. Pomešane emocije su je preplavljivale u talasima, a ona je kao loš plivač u nemirnom moru, pokušavala da ne ostane bez vazduha. Odnekud je znala da i on zna gde je i zašto krenula, iako joj je bio okrenut leđima. Neverovatno snažan osećaj povezanosti s njim bio je fantastičan i skoro nestvaran. Kako mu je bila bliže, emocije su bile snažnije i svakim korakom sve šarenije i zamršenije. Opile su je i nije pokušavala da se bori protiv toga.
Konačno mu je bila sasvim blizu, na samo par koraka. Mogla je da čuje njegov glas, ali nije razumela reči. Tada se okrenuo prema njoj. Nije očekivala to. Iako je snažno želela da mu se približi, u isto vreme nije htela da on zna šta ona oseća i misli, pa se potrudila da im se pogledi ne sretnu, što je bilo ravno mučenju. Dok je on pratio pogledom, ona je prošla, i sasvim slučajno, okrznula ga dlanom. Varnice! NJegova šaka je pošla za njenom, sasvim refleksno, ali je ona kao da je nije osetila, nastavila da hoda. A osetila je. I posle nekoliko sekundi je osećala žar na mestu kontakta. Ubrzala je korak. Prišla je šanku odahnuvši. Šta se to, dođavola, desilo? Okrenula se i pogledala u njegovom pravcu. Gledao je netremice, dok se pretvarao da sluša Moniku. Ovo nije moguće - pomislila je. Disanje joj se ubrzalo, srce joj je tuklo kao ludo. -Smiri se, Kalina!- Prekorila je sebe i duboko udahnula kao da će da zaroni. Poručila je piće i shvatila da mora opet proći pored njega. Ništa strašno, uveravala je sebe. - samo hodaj, normalno, pokušaj da se ne sapleteš, jer bi to bilo i više nego ponižavajuće, prođi pored njega, ne gledaj ga, i kad stigneš do stola, brzo sedi pre nego što se srušiš.- Davala je sebi instrukcije.
- Da li se zabavljaš? - Kao da joj je nož prošao kroz želudac kad mu je čula glas. To nije očekivala, što je bilo još gore, jer se toliko trudila da se pribere, i sad joj je se sav trud razbio u parčiće koje mora ponovo da sakupi i zalepi.
- Veoma. - KOnačno je odgovorila. Čak je i osmeh uspela da nabaci. Zagledala se u njegovo lice - prelep je - pomislila je. Ali Ivonin - razum se vrato. Pokušala je da ga odgurne, ali se nije dao. - Šta hoće od tebe? Zabavlja se sa Ivonom, flertuje sa Monikom. Kako ne shvataš da je šarlatan, zaboga? Budi dostojanstvena.
- Drago mi je što to čujem. - Osmehnuo se zavodnički. - Štaviše, drago mi je što sam te sreo - ponovo.
- Stvarno? - Iznenadila se. - Zašto?
Kao da se zbunio na trenutak. - Zar nije očigledno?
- Očigledno? - Sad se Kalina zbunila. - Meni nije.
- Ne? - Podigao je desnu obrvu. - Ne bih rekao da mi se učinilo.
- Šta?
- Ovo.- Dotakao joj je dlan. Kao da je opekao, trgnula je ruku. Nešto poput struje joj je prošlo telom, od temena do nožnih prstiju. - Vrlo Ste nepristojni! - uznemireno je rekla, iako joj se svideo njegov nastup. Tako samouveren. tako bezobrazan.
- Nema potrebe da mi persiraš, - mirno je rekao, malo spustivši loptu. Iskoristila je to i prekorno ga pogledala. - Ok, možda sam malo preterao.
- Malo? - Okuražila se. Razum je podržavao.
- Nadam se da ću imati priliku da još malo razgovaram sa tobom, kasnije. - rekao je gledajući u pravcu društva u kom je bio. Možda ga zovu da se vrati. - Ne preteruj s vinom.
I ode. Ostala je da gleda za njim, dok je razum nije lupio klempu. Zatvori usta i vrati se za svoj sto.
- Šta je hteo Petar? - Upitala je Ivona kad se vratila. Šta da slaže? Zašto je uopšte i otišla po piće? Da li je skroz poludela? Njena drugarica je zaljubljena u njega, a ona... Ne, ne, ne... Neće ni da razmišlja o tome. Odmahnula je glavom. - Poručio je piće. Nije me video do sada, pitao je odakle sam.... - Slagala je na brzinu. Činilo se da se Ivona razočarala. Možda je očekivala da je pitao za nju.
- Da... Ovde se svi znaju. Nepoznato lice privlači pažnju.
- Pretpostavljam.... - Tiho je rekla.
- Poznaješ Petra? - Upitao je Lesimir. Zar su svi primetili da razgovaram sa njim?
- Koga? - Napravila se luda.
- Muškarac sa kojim si razgovarala. Kod šanka. - Kao da je znao da vrda.
- Ah! Ne, ne poznajem. Zašto?
- Onako. Delovalo je kao da se poznajete. - Ravnodušno je rekao.
- Prvi put ga vidim. - Slagala je na brzinu. Opet. Lesimiru se oteo prekoran pogled. Zbunila se. Zna li da laže? Kako? Ne zna, opusti se. Umišljaš, - čuo se razum.
Nakon takmičenja, u kom Nikola nije pobedio - oko čega se nije mnogo nervirao, atmosfera na festu se zagrejala. Posetioci su počeli da plešu, mnogi su bili pripiti, neki i previše. Kalina i Lesimir su u jednom trenutku ostali sami za stolom, dok je ostatak društva uživalo u muzici, u centralnom delu kluba. - Do kad ostaješ u Knjaževcu? - Pitao je Lesimir.
- Do kraja leta. - Njihala se u ritmu muzike. - Bar je takav bio plan.
- Šta ćeš raditi kad se vratiš u Beograd?
- Studije... - Umorno je rekla. Beograd i studiranje joj se učinilo tako dalekim u tom trenutku. - Mislim da večeras, po prvi put, nisam ni jednom pomislila na to. - Nasmejala se.
- Znači da se dobro zabavljaš. - Zaključio je.
- Da! - Široko se osmehnula. - A mogla bih i bolje. - Izgovorila je, iznenadivši samu sebe. - Hajde da igramo!
- Ne bih... - Nevoljno je odbio.
- Zašto? Hajde! - Ustala je i pružila mu ruku. - Nisam neki igrač....
- Ma, hajde! - Povukla ga je i on je ustao. U ritmu muzike su se kretali ka centru kluba, gde su posetioci festa plesali. Skroz se opustila i prepustila opijenosti vinom i emocijama koje su joj još uvek bile nepoznate - nije je bilo briga ni za šta. Primetila je da je Lesimir gleda sa nekakvim divljenjem, i to joj je prijalo, mada nije razumela zašto, ali je u tom trenutku nije zanimalo da to analizira. Osećala je samo potrebu da uživa. Veselo je skakutala, pratila ritam savršeno. Okrenula se ka Ivoni, nekoliko trenutaka plesala sa njom, pa onda prema Nikoli, koji je jedva dočekao. Uhvatio je za ruku i zavrteo, pa je zatim privukao sebi. Vešto se izvukla iz njegovog zagrljaja i nastavila kao da ništa nije ni bilo.
Tada su se začuli početni taktovi pesme 'Pronađi me' grupe Osvajači.
https://www.youtube.com/watch?v=TOIv7nPR2XY
U balada verziji.
Ljudi su počeli da se vraćaju za svoje stolove. Tek poneki su zaplesali. Kalina je instiktivno pogledom potražila Petra. Osetila je nečiju ruku na podlaktici. Zatvorila je oči i uzdahula, nadajući se da je on. Želeći da je on. Okrenula se i ugledala Nikolu. Svom snagom se trudila da sakrije razočarenje. - Da li si za ples? - Široko se osmehnuo. Potvrdno je klimnula glavom. I pre nego što su se spojili u plesni zagrljaj, čula je njegov glas. - Mislim da ovaj duguješ meni. - I povukao je ka sebi. Nije se opirala. Pogledala je Nikolu na sekund - izvini. Stavio joj je ruke na svoja ramena, a svoje oko njenog struka, gledajući je u oči. Počeli su da se njišu u ritmu, kao da klize po podijumu. Nije mogla da skrene pogled, a želela je. Osećala ga je u svakoj pori, - Nadam se da ovo nije bilo nepristojno. - Podrugljivo je rekao. Trgnula se iz raja. - Možda bi trebalo Ivonu da pitamo. - Brecnula se. Nasmejao se. - Ovom momku se sigurno nije dopalo. - Promenio je kurs. - Svidja ti se?
- On je Ivonin drug. - Pokušala je da vrati Ivonu u razgovor. Pitala se šta će Ivona da pomisli, i nadala se da se neće ljutiti. Odigraće taj ples sa njim, i završiće svu dalju priču. Znala je da sve to nije bilo u redu, ali nije mogla da se odvoji od njega. 'Šta mi je, kog đavola?'
- On te želi.
- Šta se to tebe tiče?
- O, tiče me se!
- Zašto?
- Zato što su nam želje iste. - Čvršće je stegnuo. Zatreperila je. Ne! Ovo se ne dešava. Ovo je skroz pogrešno!
- Opet si nepristojan. - pokušala je da ustukne, ali je on to predvideo, pa je još čvršće stegnuo.
- Ne želim da ti bude neprijatno. Samo sam mislio da bi trebalo da znaš.
- Ne želim da znam! Ne treba to da mi govoriš! Dođavola!
- Zašto?
- Zašto? Ne mogu da verujem da me to pitaš. Ivona!
- Ivona je... Kako to da kažem? Ivona je nešto što je bilo i prošlo. Bilo nam je lepo, a onda više nije. Zašto uopšte razmišljaš o tome? - Pogledala je zaprepašćeno. Kako je samo brutalan. - Šta ti je ona rekla? - Opet je podigao desnu obrvu.
- Svakako nije pričala u prošlom vremenu. Čak i da jeste.
- Čak i da jeste?
- Ovo nije u redu! - Uspela je da mu uzmakne. Osećala je mučninu - da li od vina ili uznemirenosti koju je osećala - više nije ni bilo važno. Morala je da izađe napolje. Vratila se do svog stola, uzela svoje stvari i istračala napolje. Duboko je udahnula svež vazduh. 'Dođavola! nisam smela ovo da dozvolim!' Ljutila se na sebe. Sigurno se i Ivona ljutila na nju. Nije imala snage da se nosi s tim. Brzim koracima je hitala kući. Iz daleka je primetila da baka ispraća neku ženu, ali nakon svega što joj se desilo te večeri, nije mogla se opterećuje i time. kada je ušla u kuću, baka je već bila u krevetu, svetla pogašena. 'Dobro je', pomislila je. 'Bar neću morati da odgovaram na pitanja'. Brzo je otišla u svoju sobu i bacila se na krevet. Osećala je vrtoglavicu i mučninu. Zatvorila je oči i shvatila da, ako ih opet otvori, povraćaće. Ubrzo je utonula u san.
Нема коментара:
Постави коментар
Vaše mišljenje je dobrodošlo!